Сутра славимо ВЕЛИКИ ПРАЗНИК: Према обичајима, ОБАВЕЗНО се посветите овим стварима, стићи ће вас велика награда

Преподобна Марија Египћанка, рођена око 344. године негде у Египту, са 12 година је побегла од родитеља за Александрију. 

Она је рани живот провела продајући своје тело због неутаживе пожуде, све док није открила веру у Бога.

Сама је говорила да је била гоњена неутаживом жељом и неукротивом страшћу. После 17 година оваквог живота кренула је бродом у Јерусалим поводом једног хришћанског празника, али не из верских разлога, већ надајући се да ће међу бројним ходочасницима пронаћи нове љубавнике.

Превоз до светог града је плаћала својим телом. Приспевши у Јерусалим, наставила је да се раскалашно понаша. На празник је, као и сви присутни, покушала да уђе у цркву, али нека невидљива сила није јој давала.

Тада је осетила велику грижу савести и кроз сузе угледала икону Пресвете Богородице у дворишту цркве. Почела је да јој се моли за опроштај грехова, обећавајући да ће постати аскета. Потом је без сметњи ушла у цркву, а убрзо чула и глас који јој је казао да ће мир наћи ако пређе Јордан. Одмах је зато пошла ка манастиру Светог Јована на обали реке Јордан, где се причестила и прешла у арабијску пустињу.

Хранећи се дивљим растињем, у пустињи је провела наредних 47 година, и то у молитви и борби са искушењима. Годину дана пред смрт свој живот је казала монаху Зосиму Палестинском који ју је срео у пустињи, где је и сам дошао због поста.

Марија Египћанка тада је била потпуно нага, сува и није личила на људско биће. Прво се уплашила монаха, потом му затражила огртач, а он је касније приметио како она стоји изнад површине земље. Следеће године на Велики четвртак дошао јој опет и видео је како прелази реку ходајући по води као по сувом. Наредне године пронашао ју је мртву. Из њене поруке у песку сазнао је да је умрла годину дана раније, баш након што је он отишао од ње, али тело јој није иструлило.

О њеном животу потом се преносило предање, а капела посвећена њој налази се у Цркви светог гроба у Јерусалиму.

Сутра православни верници треба да праштају грехе који су према њима учињени речју или делом.