Уместо у брашно, РИБУ УВАЉАЈТЕ У ОВУ НАМИРНИЦУ: Биће сочнија, хрскавија и неће упуту много уља!

Пржена риба је за многе од нас право мало гастрономско задовољство, јер у себи спаја сочну, меку унутрашњост и савршено хрскаву корицу. Управо та комбинација чини је једним од омиљених јела, нарочито током поста и празника. 

Ипак, често се сусрећемо са проблемом да риба, када се панира у брашну, упије превише уља, па на крају буде тешка, масна и далеко од оног лаганог оброка какав бисмо желели.

Због тога се многи одлучују да пржену рибу спремају ређе него што би желели, јер их одбија управо тај осећај масноће и тежине после јела.

Зашто бисмо рибу припремали без брашна

Када желимо да добијемо савршено испржену рибу, циљ нам је да она буде равномерно печена, са хрскавом спољашњом текстуром, али да изнутра остане сочна и нежна. У пракси се често показује да класично панирање у брашну није идеално решење, јер брашно током пржења лако упија уље. Резултат је риба која је превише масна и која губи ону лагану структуру коју очекујемо.

Међутим, постоји једноставно решење које професионални кувари често користе, а које још увек није довољно познато у кућној кухињи.

Тајна је у кукурузном скробу

Уместо брашна, можемо користити кукурузни скроб, који прави велику разлику у начину на који се риба пржи. Ова метода омогућава да риба током пржења не упија вишак масноће, а истовремено добија изузетно хрскаву корицу. Захваљујући томе, јело остаје лакше, здравије и пријатније за варење.

Кукурузни скроб ствара танак, заштитни слој око рибе, који помаже да се задржи хрскавост, док у исто време спречава да уље продре у месо рибе. На тај начин добијамо савршену текстуру без осећаја тежине.

Важна напомена

Да би кукурузни скроб дао најбољи резултат, изузетно је важно обратити пажњу на температуру уља. Уље мора бити добро загрејано пре него што спустимо рибу у тигањ. 

Ако је уље млако, риба ће дуже стајати у масноћи и чак и уз скроб почеће да упија уље. Зато увек користимо уља са високом тачком димљења, попут сунцокретовог или кукурузног, и никада не претрпавамо тигањ. Рибу је најбоље пржити у мањим турама.

Сваки комад рибе уваљамо у кукурузни скроб тако да буде равномерно прекривен, а затим га пажљиво спуштамо у врело уље. Пржимо док не добије златно-смеђу боју и изражену хрскавост, а потом је вадимо на папирни убрус како би се оцедио вишак масноће.

Овако припремљена риба одушевљава и укусом и текстуром, а притом остаје лагана и немасна. Када једном испробамо овај начин припреме, тешко да ћемо се икада вратити класичном ваљању рибе у брашно.