Slavski kolač koji se NE MRVI I OSTAJE SVEŽ 7 DANA - napravite ga baš za Aranđelovdan! Dodajte ovaj sastojak i biće "MEKAN KAO DUŠA"

Slavski kolač je za nas mnogo više od običnog peciva. On predstavlja tradiciju, dom, porodično okupljanje i svečanu trpezu. 

Svaka domaćica zna da ovaj kolač ume da bude nezgodan – ponekad se mrvi, nekad sutradan otvrdne i izgubi svežinu. 

Međutim, uz malo pažnje i nekoliko jednostavnih trikova, možemo dobiti mirisnu i mekanu veknu koja ostaje sveža i do sedam dana, kao da je upravo stigla iz najbolje pekare.

U nastavku zapisujemo provereni recept koji daje savršen rezultat – rumenu koru, meku sredinu i mogućnost da se lako ukrasi krstom i pšenicom.

Sastojci:

1 kg belog brašna
40 g svežeg kvasca
200 ml mleka
200 ml vode
150 g putera
3 kašike šećera
1 kašičica soli
2 jajeta
1 kašika meda (opciono, za dužu svežinu)

Kako pripremamo testo

U mlakom mleku rastopimo kvasac zajedno sa šećerom i ostavimo da odstoji nekoliko minuta dok ne zapeni. U međuvremenu u brašno umešamo so, dodamo jaja, omekšali puter i nadošli kvasac.

Postepeno dodajemo vodu i mesimo dok testo ne postane glatko, elastično i prijatno pod rukom. Kada se sve lepo poveže, testo ostavimo da naraste oko jedan sat, sve dok se vidno ne udupla.

Oblikovanje i pečenje

Kada je testo nadošlo, oblikujemo slavski kolač, a deo testa ostavimo za ukrase. Formiramo krst i elemente pšenice koji simbolično ukrašavaju kolač. Zatim ga stavljamo u prethodno zagrejanu rernu i pečemo na 180°C oko 45 minuta, dok ne dobije lepu, ujednačenu zlatnu koru.

Kako ga čuvamo

Pečen kolač umotamo u lanenu krpu. Nikako ga ne ostavljamo u najlon kesi, jer tako brzo gubi svežinu i omekša na pogrešan način. Lanena krpa čuva prirodnu vlagu i omogućava da kolač ostane mekan, mirisan i postojan više dana.

Ako želimo da bude još trajniji, u testo možemo dodati i kašiku meda – ovaj prirodni sastojak deluje kao blagi konzervans i čini da kolač ostane svež i do sedam dana.