ČUVENI NEUROLOG UPOZORAVA: Ova pića nikako nemojte da pijete tokom ekstremnih vrućina

Ekstremno visoke temperature, koje se ovih dana u pojedinim delovima zemlje približavaju i 40. podeljku, predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik čak i za zdrave ljude, a posebno za one sa hroničnim oboljenjima.

U razgovoru za TV Prva, profesor dr Ranko Raičević, neurolog i načelnik Klinike za neurologiju VMA, objasnio je koje greške najčešće pravimo tokom tropskih dana, kako pravilno koristiti klima uređaje i koja pića obavezno treba izbegavati.  

- Ekstremne temperature smetaju svima jer na ovako visokim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova koji shranjuju i mozak, srce, bubrege, odnosno sve vitalne organe. To loše podnose i najzdraviji pojedinci, a za ljude koji već imaju pojedina oboljenja vaskularnog sistema mozga, srca, ovakve temperature dodatno doprinose razvoju ozbiljnijih oštećenja. Ako pričamo o mozgu, tu može da se razvije prvo hipoksija, nedostatak hranljivih materija i nedostatak krvotoka, pa dolazi do pada krvnog pritiska... još ako se ne uzima terapija kako treba - objasnio je prof. dr Raičević.  

Posebno je istakao važnost pravilnog unosa tečnosti tokom vrućina. Voda, i to isključivo negazirana, najbolji je saveznik u borbi protiv dehidracije i toplotnog stresa.  

- Treba uvek nositi flašu negazirane vode, obavezno negazirane, jer određeni joni iz gaziranog napitka ako se unesu u većim količinama, mogu da budu pokretači poremećaja srčanog ritma. Nisam protiv da mladi ljudi nekad popiju nešto gazirano, ali oni koji već imaju zdravstvene probleme, treba da vode računa. Strogo sam protiv alkohola u ovim okolnostima, jer to piće dodatno širi krvne sudove i smanjuje potrošnju kiseonika u mozgu i srcu. Alkoholna pića na ovim ekstremnim temperaturama su posebno opasna, a najopasnija su ta takozvana žestoka alkoholna pića - upozorio je dr Raičević, koji je i predsednik Društva neurologa Srbije.  

Prema njegovim rečima, vrućina može uticati i na kvalitet sna, a jutarnja glavobolja često je prvi znak da je telo već pod opterećenjem.  

- Apsolutno, stvaraju se i uslovi za slabiji san, veoma je često prekidan buđenjem - rekao je i dodao da dan treba započeti čašom vode.  

Kada je reč o rashlađivanju prostora, dr Raičević je apelovao na pravilnu i razumnu upotrebu klima uređaja. Naglasio je da klima nije tu da bi prostor pretvarala u „hladnjaču“, već da bi obezbedila prijatno okruženje.  

- Klima ima svoje mesto i ona služi rashlađivanju prostorija, a ne hlađenju i stvaranju uslova kao da smo u Oslu, a mi smo u suštini na Kipru. Da temperatura bude šest-sedam stepeni različita u odnosu na spoljašnju i da nam u prostoriji ne bude hladno ni toplo, već prijatno. Nažalost, svedoci smo da, kada uđete u neku prodavnicu, temperatura bude, ubeđen sam, 18 stepeni. Treba postepeno navikavati organizam na promenu temperature, zato se i kaže da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature treba da bude najviše pet, šest stepeni, a kod nas je običaj i 10, 15 stepeni razlike - objasnio je on.