Migrena koja ne prolazi danima: Kako ishrana utiče na učestalost i jačinu napada
U novoj epizodi "Konzilijuma" predstavljamo savremeni koncept promene životnih navika koji se sve češće koristi u prevenciji i ublažavanju zdravstvenih tegoba.
Gošća emisije "Konzilijum", autorke i voditeljke Gordana Vasiljević, u utorak, 20. januara, biće doktorka Jelena Perović, lekar specijalista neurologije i sertifikovani helt kouč.
U razgovoru za popularni format portala Srbija Danas istakla je da je za očuvanje i unapređenje zdravlja podjednako važna i primarna i sekundarna ishrana.
- Helt koučing je širi koncept od same ishrane. Postoje primarna i sekundarna hrana; sekundarna je ono što jedemo da bismo živeli i funkcionisali, dok je primarna ono što hrani našu psihu i emocije. Kod nas se to često sažima u rečenici: Nije važno šta jedeš, nego šta tebe jede - objasnila je doktorka Perović.
Kako je naglasila, nije presudno samo šta jedemo, već i kako i kada.
- Možete pojesti sav brokoli ovog sveta, ali nećete biti zdravi ako živite u toksičnom odnosu ili vam se prevrće želudac pre odlaska na posao. Nema hrane koja to može da nadoknadi - rekla je ona, te dodala da okruženje i ritam obroka imaju veliki uticaj na zdravlje.
- U praksi uvek pitam pacijente: "Šta jedeš i kada jedeš?" Nije ključno koliko, već šta i kada.
Posebno je ukazala na ulogu stresa u razvoju i pogoršanju bolesti.
- Podjednako je važno šta jedete i šta vas jede. Stres pokreće ili pogoršava veliki broj oboljenja, ali ako ne vodite računa o ishrani i telu, ne možete kriviti samo stres - poručila je.
Govoreći o primeni helt koučinga, Perovićeva je istakla da je namenjen i zdravim ljudima koji žele da unaprede i očuvaju zdravlje, ali i onima koji imaju određena oboljenja.
- Važno je naglasiti da helt koučing ne isključuje terapiju, on je dopunjuje - naglasila je.
Kao primer iz prakse navela je pacijentkinju sa migrenama koje su trajale i po šest do sedam dana.
- Izmenili smo ishranu, isključili gluten, smanjili mlečne proizvode i izbacili slatkiše. Napadi su se značajno redukovali, ređi su i blaži. Ne možemo sve potpuno anulirati, ali možemo znatno da poboljšamo kvalitet života - zaključila je doktorka.
