ОВО ЈЕ НАЈЗАХТЕВНИЈИ СРПСКИ СПЕЦИЈАЛИТЕТ: Спрема се дуго и захтева перфектну кулинарску вештину

У ери дигиталне брзине и инстант решења, када готово сви на интернету трагају за рецептима који обећавају спремност јела за само 15 минута, постоји једна група традиционалних јела која не могу да стану у оквир хитрих кухињских експеримената.

Једно од најзахтевнијих јела српске кухиње су пихтије. Премда нису омиљене код свих, њихова припрема тражи дугогодишње искуство како би се постигла савршена текстура и богатство укуса.  

Пихтије се праве од свињских делова богатих везивним ткивом, попут коже, ногица, главе или других фрагмената меса. Ови састојци кувају се на лаганој ватри и то често и дуже од шест сати, што омогућава излучивање желатина из костију и везивног ткива, дајући јелу препознатљиву густину и чврстину.  

Процес припреме 

Дуготрајно кување: Месо се полако кува сатима, све док се не добије богата и густа супа, која је основа јела.  

Детаљно чишћење: Након кувања, месо се пажљиво одваја од костију, масти и коже, у овом поступку морате бити прецизни и стрпљиви.

Сложено хлађење: Чорба са месом се потом пажљиво сипа у посуде и оставља на хладном месту да се стврдне, формирајући густу масу попут желатина.

Зачињавање: На самом крају, јелу се додају зачини попут белог лука, бибера и лимуна, који наглашавају укусе.  

Поред пихтија, као друго кулинарско искушење истиче се и сарма. Јело које, иако чешће присутно на трпезама, не трпи површност. Припрема савршене сарме захтева вештину и искуство, нарочито у раду са листовима киселог купуса. Они морају бити довољно меки и нежни, без трунке тврдоће или жилавости, тако да се сарма при сечењу нежно распада, откривајући богатство надева и укуса.