Ishrana nakon moždanog udara: Na ovaj način eliminišite posledice i sprečite pojavu novog

Moždani udar je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva temeljne promene u načinu života, a ishrana igra ključnu ulogu u oporavku i prevenciji ponovnog udara.

Pravilno izbalansiran jelovnik može pomoći u kontroli faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, holesterol i dijabetes, istovremeno pružajući telu potrebne nutrijente za oporavak mozga.

1. Smanjite unos natrijuma (soli)

Visok krvni pritisak (hipertenzija) je jedan od glavnih uzročnika moždanog udara. Smanjenje unosa soli je najvažniji korak u kontroli pritiska. Preporučuje se da dnevni unos ne prelazi 2-2.3 grama, što je otprilike jedna kašičica.

Trebalo bi izbegavati prerađenu hranu (suhomesnate proizvode, gotova jela, konzerve), grickalice (čips, perece), brzu hranu, i gotove začine koji sadrže mnogo soli.

Umesto soli, koristite začine i bilje za poboljšanje ukusa jela, kao što su beli luk, peršun, bosiljak, origano, ruzmarin i biber. Birajte proizvode sa oznakom "smanjen sadržaj soli" ili "bez dodate soli".

2. Smanjite unos zasićenih i trans masti

Nakupljanje lošeg holesterola (LDL) u arterijama može dovesti do ateroskleroze, stanja koje povećava rizik od moždanog udara. Smanjenje unosa nezdravih masti pomaže u održavanju zdravlja krvnih sudova.

Trebalo bi izbegavati crveno meso, punomasni mlečni proizvodi (puter, pavlaka, punomasni sirevi), pržena hrana, peciva i kolači koji sadrže hidrogenizovane masti (trans masti).

Birajte nezasićene masti, koje se nalaze u maslinovom ulju, avokadu, orašastim plodovima (badem, orasi) i semenkama (lan, čia).

Konzumirajte masnu ribu (losos, skuša, sardina) bogatu omega-3 masnim kiselinama, koje su korisne za zdravlje srca i mozga.

3. Povećajte unos vlakana

Vlakna pomažu u snižavanju holesterola, regulaciji šećera u krvi i održavanju zdrave telesne težine.

Šta konzumirati: Ovas, ječam, smeđi pirinač, heljda i integralni hleb. Svo voće i povrće, posebno one sa visokim sadržajem vlakana kao što su jabuke, kruške, bobičasto voće, brokoli, spanać i mahunarke (pasulj, sočivo, grašak).

4. Ograničite unos šećera i prostih ugljenih hidrata

Prekomerni unos šećera može doprineti gojaznosti i dijabetesu tipa 2, oba faktora rizika za moždani udar.

Izbegavati gazirana pića, voćne sokovi sa dodatim šećerom, slatkiše, beli hleb, belo brašno i prerađene slatkiše.

Umesto slatkiša, jedite sveže voće. Pijte vodu, nezaslađeni čaj ili limunadu.

5. Unos proteina

Proteini su važni za oporavak mišića i telesnih funkcija. Birajte nemasne izvore proteina.

Piletina i ćuretina bez kožice, riba, jaja, mahunarke, tofu i mlečni proizvodi sa niskim procentom masti, pravi su izbor.

6. Hidratacija je ključna

Dovoljan unos tečnosti je od suštinskog značaja, posebno ako pacijent ima problema sa gutanjem (disfagija). Dehidracija može povećati rizik od zgrušavanja krvi.

Šta piti: Voda je najbolji izbor. Možete piti i nezaslađene biljne čajeve ili supe.