Овако се праве праве домаће мантије: Трик за танко тесто и савршено сочан фил
Било да их служите за ручак, вечеру или као специјалитет за госте, мантије су јело које увек буди успомене на домаћу кухињу и мирисе детињства.
Мирис домаћих мантија који се шири кухињом за многе је синоним за право породично окупљање и традиционалну трпезу.
Овај специјалитет, познат по танком тесту, сочном надеву од меса и хрскавој корици, генерацијама заузима посебно место међу омиљеним јелима домаће кухиње.
Традиционалне мантије представљају савршен спој једноставних састојака и богатог укуса. Ситни залогаји од танко развијеног теста и ароматичног фила од меса пеку се док не добију златно-смеђу боју и неодољиву хрскавост, а затим се сервирају уз кисело млеко и бели лук, што им даје посебан шмек којем је тешко одолети.
За припрему овог специјалитета потребно је мало стрпљења, али резултат је јело које осваја већ на први залогај.
За тесто је потребно 600 грама меког брашна, 350 милилитара млаке воде и кашичица соли. Од ових састојака меси се глатко и еластично тесто које треба добро израдити како би мантије биле танке и ваздушасте. Након мешења, тесто се дели на шест једнаких јуфки које се премазују уљем и остављају да одморе, како би касније било лакше развлачење.
Надев се прави од 500 грама јунећег млевеног меса и две веће главице црног лука. Лук се кратко пропржи на уљу док не омекша, након чега се додаје месо које се зачињава сољу и бибером. Фил не треба превише пржити како би остао сочан и пун укуса.
Посебна тајна добрих мантија крије се управо у танко развијеном тесту. Свака јуфка развлачи се што тање, а затим премазује мешавином истопљеног путера и уља која мантијама даје препознатљиву арому и хрскавост. Након тога тесто се преклапа, пуни танким слојем фила и увија у чврст ролат који се сече на мале комаде.
Мантије се потом ређају у подмазан плех, са пресеченом страном окренутом нагоре, како би током печења добиле карактеристичан изглед и равномерно се запекле. Пеку се у претходно загрејаној рерни на 220 степени између 30 и 40 минута, све док не добију златну и хрскаву корицу.
Посебан ужитак долази тек при сервирању. У кисело млеко додаје се ситно сецкан или изгњечен бели лук, а мантије се топлим преливом могу прелити одмах након печења или се сервирати уз њега посебно.
Искусне домаћице истичу да су мантије најукусније када је тесто што тање развијено, док комбинација путера и уља даје најбољи однос хрскавости и пуноће укуса. Љубитељи јачих арома у надев могу додати и мало туцане паприке, док се за додатну сочност препоручује да се мантије пред крај печења лагано попрскају топлом водом и врате у рерну још неколико минута.
Било да их служите за ручак, вечеру или као специјалитет за госте, мантије су јело које увек буди успомене на домаћу кухињу и мирисе детињства.